Svetozar Cvetković kao slavni dirigent optužen za saradnju s nacistima: Nova.rs na Brijunima, uoči premijere predstave "Na čijoj strani"

Piše: Suzana Miličić

Fažana, Mali Brijun – Na tvrđavi Minor, na Malom Brijunu, na sceni Kazališta Ulysses, večeras će biti odigrana premijera predstave „Na čijoj strani“, u režiji Lenke Udovički, po tekstu Ronalda Harvuda.

Glavnog lika ove drame, Vilhelma Furtvenglera, dirigenta Berlinske filharmonije optuženog za kolaboraciju sa nacistima, tumači beogradski glumac Svetozar Cvetković.

Predstava, koju hrvatski mediji opisuju kao centralni događaj ovogodišnje, 26. sezone ovog pozorišta, je drama koja prati proces denacifikacije nemačkog dirigenta i otvara pitanje odnosa politike i umetnosti, „moralne i individualne odgovornosti umetnika u totalitarnim režimima“. Harvudov tekst prati proces protiv Furtvenglera pred Komisijom za denacifikaciju koja treba da utvrdi da li je, time što je ostao u Nemačkoj, dirigent podržao nacistički režim.

Kroz verbalni okršaj američkog majora Stivena Arnolda, koga igra Ozren Grabarić, koji vodi proces i dirigenta Furtvenglera, postavlja se pitanje da li umetnost može biti apolitična u izazovnim političkim vremenima te postoji li tada moralna odgovornost umetnika, ali i kakva je „istina“ koju pišu pobednici.

Vilhelm Furtvengler je stvarna istorijska ličnost, cenjeni muzičar prve polovine 20. veka u Nemačkoj, kome zaista jeste suđeno pred savezničkom Komisijom za denacifikaciju. Zadatak Komisije je bio da utvrdi da li je on svojim radom i ostankom u zemlji tokom rata podržao Hitlerov režim, što je okosnica Harvudovog komada. Komisija je, inače, oslobodila Furtvenglera optužbi, dok komad ostavlja gledaocima prostor da sami promišljaju o ishodu i izaberu „na čijoj (su) strani“.

Drama se završava aktuelnim snimcima izraleskog dirigenta Ilana Volkova koji je, nakon koncerta u Londonu prošle godine, imao emotivno obraćanje javnosti, u kom je osudio napade Izraela na Palestince, rekao da oseća moralnu obavezu da reaguje i da neće više nastupati u Izraelu zbog toga. Na platnu je prikazana i kultna fotografija violončeliste Vedrana Smajlovića, koji svira u razrušenoj sarajevskoj Vijećnici, koja je postala simbol otpora ratu.

Novi "susret" Udovički i Harvuda

Predstavu „Na čijoj strani“ Ulysses kazalište je uradilo u saradnji sa Sarajevskim ratnim teatrom (SARTR) koji je u proleće 1992. godine okupio glumce i saradnike tri sarajevska pozorišta i aktivno radio tokom četiri godine opsade grada.

Lik američkog majora Arnolda tumači Ozren Grabarić, hrvatski pozorišni i televizijski glumac, član Gradskog dramskog kazališta Gavella. U predstavi igraju glumci SARTR pozorišta: Matea Mavrak, Džana Džanić, Alban Ukaj, Davor Sabo.

Tekst je s engleskog preveo Đorđe Krivokapić, dramaturškinja predstave je Emina Kovačević- Podgorčević, a kompozitor Najdžel Ozborn.

Predstava je imala dve pretpremijere (29. i 30. jula), u mističnom ambijentu tvrđave Minor, na ostrvu Mali Brijun, gde je i pozornica Ulysses kazališta. Nakon premijere 31. jula, biće izvođena i naredne nedelje, od 2. do 4. avgusta.

Rediteljka Lenka Udovički je tekst „Na čijoj strani“ postavila prvi put u Ateljeu 212 još 1998. godine pa se nova predstava može (i treba?) čitati i kroz prizmu aktuelnog političkog trenutka širom sveta. Gotovo trideset godina od prvog susreta Lenke Udovički s komadom Ronalda Harvuda, u ovom, savremenom kontekstu sveta obeleženog povratkom fašizma, pod nekim novim imenima i zastavama bitno je ponovo se zapitati: gde prestaje preživljavanje, a počinje kolaboracija? Da li je moguće ostati neutralan? I da li je neutralnost uopšte nedužna?

"Kralj Lir" poslednji put

Kazalište Ulysses osnovali su glumac Rade Šerbedžija i pisac Borislav Vujčić 2001. godine, na Brijunima. Prva izvedena predstava bila je „Kralj Lir“, u režiji Lenke Udovički, sa Šerbedžijom u glavnoj ulozi. To je kultna predstava ovog pozorišta i njegov zaštitni znak.

Veliki događaj 26. sezone ovog teatra, koji mediji u Hrvatskoj uveliko najavljuju, jeste i to što će tokom avgusta Šerbedžija poslednji put igrati naslovnu ulogu u “Kralju Liru“ na Brijunima. Upravo tim komadom je davne 2001. godine započeo rad ovog pozorišta. Šerbedžiji je Lir jedna od najdražih, ali i najzahtevnijih uloga u karijeri, a Šekspirov komad uvek je privlačio brojnu i vernu publiku Ulyssesa. Dosad je slavni glumac igrao Lira više od stotinu puta na tvrđavi Minor na Brijunima. Za tu predstavu, kad će Šerbedžija poslednji put „ući“ u Lira već vlada interesovanje i publike iz Beograda kao i celog regiona.

Kad je Harvud bio u Beogradu

Ronald Harvud počeo je da piše početkom šezdesetih godina prošlog veka. A prvi veliki uspeh ostvario je dramom „Garderober“. Tvorac komada, jedan od najvećih britanskih dramskih pisaca, ali i autor nekoliko romana i svojevremeno predsednik Međunarodnog PEN centra, Ronald Harvud preminuo je 2020. u 86. godini.

A daleke 1994. godine, usred sankcija, bio je gost Jugoslovenskog dramskog pozorišta i uveličao je premijeru svog komada "Garderober", u kojem su igrali Ljuba Tadić i Petar Kralj, a režirao ga Dejan Mijač. Ova predstava je pre nekoliko meseci doživela novu inscenaciju, ponovo u JDP-u. Ovog komada poduhvatio se italijanski reditelj Paolo Mađeli, a uloge u predstavi poverio Vojislavu Brajoviću, Mikiju Manojloviću, Slobodi Mićalović, Branki Petrić, Nikoli Rakočeviću.

Urađena je, podsetimo, davnih dana i ekranizacija "Garderobera", a u filmskoj verziji igrali su Albert Fini i Tom Kortni, koji je za tu ulogu bio nominovan za Oskara, kao i sam pisac. Harvud, koji je rođen u Južnoafričkoj Republici i u Velikoj Britaniji je živeo od ranih pedesetih godina prošlog veka, tvrdio je da je bio zbunjen uspehom tog filma.

U srpskim pozorištima igrale su se, pored već pomenitog „Garderobera“ kao i "Na čijoj strani" i "Majstor" u Narodnom pozorištu.

Svetsku slavu Ronaldu Harvudu doneo je scenario za film Romana Polanskog „Pijanista“, za koji je 2002. dobio Oskara.